Another user blogs | Johnny_Black 16.11.2013. 3:51:00

Blog title: Грло

Има неко место доле у Санџаку.
То чак није ни место.
Него .. већи простор.
Десетине и десетине километара.
О томе често мислим.
Некад сам седео тамо.
Пушио и
гледао аутобусе.

Заузимао чекајућу позу.
Знаш како је то.
И ти си некад неког чекао.
Целог лета сам чекао.
Тај аутобус никад није дошао.

Мислим, боли ме курац.
На мени је било да чекам.

А остали нека бирају.
Нека живе.
И нека то правдају себи.

Никшићко црно је мало слаткасто.
Не свиђа ми се ситуација у којој морам да журим.
Гаће ми спадају.
Брада расте.
Гомила на поду смањује дистанцу од плахвона.

Да ти причам о мачки која је побила своје мачиће.
Сурово.
Иста она која се умиљава на сунцу.
Преде.
И увија се.

То је задивљујуће.
А ми смо стока.
Примећујеш разлику?
Стока води свињолико потомство у куповину.
На излете.
Рођендане.
Славе.

Требало је да га ударим.
Или бар да му кажем "Господине, мали вам има свињску хвацу.
Предузмите нешто док не буде касно."

Шта мислиш о томе?
Немаш став.
Насмејао би се.
А шта се и мени јебе.
У том парку смо дочекали нову годину.
Једну од неколико које памтим.
Био сам на тродонима.
Па није било хладно.
Контејнер није смрдео.
Мислио сам да сам на небесима.
Касније сам то мистификовао.
Да бих учинио своје постојање посебнијим од других.
Сада бих рекао тадашњем себи "Курва те је узела за руку"

Да сам рецимо наставио да пијем и пијем и пијем.
Уместо што сам дозволио тестостерону да ме изведе напоље.

Данас бих већ био углављен.
Празан.
Остварен.

Нијансе одлучују.

Не треба жалити ни за чим.
Па тако ни ја.

Лепо је мирисало.
И привремени живот у жутој собици није изгледао тако .. безнадежно, схваташ?
Допадају ми се људи који увек горе.
Под условом да нису дегенерици.

Ја сам сад легенда.
Издувана легенда.
Простор који заузимам јако је мали.
Једва да и постојим.
И то је добро.
Виде ме како пљујем, тресем нос на подове, мрмљам себи у браду.
Али забораве.
Нико не памти.
На то не може да се издрка.

Ја сам сада краљ јер могу да учиним нешто.
Руке ми нису везане.
Сада могу да утичем.
Да роварим.
И да стигнем негде.
Нико то не схвата.
Сви су огорчени.
И само би дремали.
И карали.
Али не и ја.

Ја сам сада слободан.
Први пут сам то осетио после много година.
Осетио сам слободу.
И одсуство страха.
Кратко је трајало.
Пизде се не мењају.
Мењају се само околности.

Волео бих да одемо горе.
И да то буде то.
Да после тога више ништа није битно ..

Users comments    

Add your comment