- Patim? Više ne.
- Stalo mi je? Više nije.
-Volela sam ga? Da. Možda ga još volim, ne znam.
Znam da osećam nešto što se ne može opisati.
- Razočaranje? 99%.
- Mržnju? Ne, nije zaslužio da ga mrzim. Drago mi je da mi je pomogao da shvatim
neke stvari.
- Voli me? Hahaha, niti me je voleo, niti me voli. Ne znam u šta sam verovala, čemu sam se nadala. Ja mu pružim podršku, sreću, ljubav, razumevanje, i dobijem? Ništa.
-A njegova devojka? Bolja je? Nije.
-A ja? I Bogu i ljudima sam dosadila pričama o njemu. Uspeo je u svojoj nameri, upropastio mi je sve. Snove, planove, maštanja. Neka je on srećan, to mi je bitno. A ja sam i onako navikla da ostanem povređena pa će tako biti i ovaj put.