U svakom životu žene postoji taj jedan muškarac koga nikad neće zaboraviti i ljeto kada je sve to počelo. Iako je svjesna da sve prestaje, da sve će nekad otići i dalje se trudi i dalje plače, i dalje voli. I dalje sakuplja dijelove svoga srca, ali ne za drugog muškarca već za onog koji ga je i polomio. Mi se i dalje pravimo kako nas ne boli, kako smo jake i hladne. A boli nas itekako nas boli. Boli i više. Mi se radujemo tom malom osmijehu, tom pogledu koji nam možda čak i nije upućen. Radujemo se i čekamo. Čekamo da nam dođu oni koje volimo. A ako se u nama nešto preokrene, ako nas izda i previše taj jedan muškarac idemo i lomimo druge, postajemo neko ko je bez srca, pretvaramo se u nešto što nikada nismo bili. A sve to samo radi tog' jednog koji nas je doveo do dna. I briga nas da l' taj neko nije kao on, i da l' nas taj neko voli stvarno. Opet lomimo. Opet stvaramo oluje.