Агата Кристи (15. септембар 1890 — 12. јануар 1976) је била британска књижевница, аутор бројних криминалистичких романа. Као најпознатијег светског писца мистерија називају је и „краљицом злочина“.[1] Током своје књижевне каријере која је трајала више од пола века написала је 79 књига, од тога 66 криминалистичких романа, и више збирки кратких прича и других дела, која су продата до сада у више од две милијарде примерака широм света и преведена на више од 50 језика. Забележено је да су једино Библија и Шекспирова дела доживела већу продају од романа Агате Кристи.[тражи се извор од 09. 2009.] Њена драма „Мишоловка“ је премијерно изведена уЛондону 25. новембра 1952. године, и то дело је до сада најдуже непрестано игран комад у историји позоришта које је имало више од 20.000 извођења.[тражи се извор од 09. 2009.]
[уреди]Биографија
Агата Мери Клариса Милер је рођена у Торкију, Енглеска 15. септембра 1890. године. Године 1914. удала се за пуковника Арчибалда Кристија, авијатичара при Краљевским авио трупама. Пре него што су се развели 1928, Кристијеви су добили ћерку Росалинд.
Већ у њеном првом роману, Мистериозна афера у Стајлзу (1920), појављује се ексцентрични белгијски детектив Херкул Поаро, једна од њених главних јунака. Поароове „сиве ћелије“ тријумфовале су у борби против опаких злочина у 33 романа и неколико десетина кратких прича написаних од стране Агате Кристи. Као и већина других њених романа, и овај роман ће у годинама које следе бити успешно екранизован.
Њен последњи објављени роман, Успавано убиство(1976), такође је екранизован, чиме је још један од светских литерарних ликова, гђица Џејн Марпл, добила своју улогу и на филму. Госпођица Марпл се појавила у 12 романа и више кратких прича, почевши од романа Убиство у Викаријату 1930.
Агата Кристи је такође написала шест романтичних романа под псеудонимом Мери Вестмакот, више оригиналних драмских дела, успешно је сама адаптирала своје већ написане и објављене романе и кратке приче за позориште а ту је и неколико књига са аутобиографском тематиком, као и забавне пустоловине са многих археолошких експедиција на којима је учествовала са својим другим мужем, археологом Максом Малованом за кога се удала 1930. године.
Године 1971. добила је највеће национално признање, орден Британског краљевства.
Умрла је 12. јануара 1976. године у својој кући у Волингфорду, близу Оксфорда, у Енглеској у 86. години живота.
[уреди]Библиографија