Blog title: ...Mozda...negde...nekad...

Postoje oni...od kojih ne možete otići...
I oni...kojima se uvek vraćate...
Postoje i oni...od kojih ste otišli...
A oni, još uvek nisu otišli od vas...
Slutim da su tu i oni...koji su otišli od mene...
A ja, nisam od njih....
Susretanja, sudaranja...
Slučajni i namerni saputnici...
Istopljena prijateljstva...
Proćerdane ljubavi...
Poneki, ispušten znak...
Grlim i buduća susretanja...
Kad krug okrene, doći će i ona po nas...
Gde tebe da smestim?
U one...od kojih ne mogu...
Ili one...kojima se uvek vraćam?
Možda u one...koje ću tek sresti?
Znam, od tebe, pobeći ne mogu...
A ne znam, možeš li ti, od nas...
Usne ćute...i ovi prsti dugo su ćutali...
Oči su pričale, ali ih niko nije čuo...
Niko ne zna čitati te prosto proširene, obične rečenice iz njih...
Uvek ćutim...i volim te...
Volim...ovim malenim prstima...
Jer usnama, neću nikada...
Volim te...pesmama...
Svim najlepšim pesmama sveta...
Volim te...kišom, što je brišeš sa lica...onako mrzovoljno...
Volim te...svakim korakom tvojim...
Volim te...svakom zvezdom na Nebu, i mesečinom što ti obasja pute...
Večno ću da te volim...
Ovako, ćutanjem...
Jer...
Nikad neću moći...
Drugačije...