Blog title: Zid
Nisam mogla birati ni vreme,ni mesto u kome sam se rodila. Nisam mogla birati da umesto bezbriznog detinjstva,ispunjenog lutkama,i preko noci odrastem.Da umesto kule od peska,gradim zidove oko svoje duse.I sada imam naviku da se iza tih zidova sakrijem.Umetnost skrivanja sam do perfekcije naucila.Prilicno rano.Dok su se druga deca zmurki igrala,meni je igra skrivanja postla igra opstanka.Svaki kutak van domasaja pogleda,onog,ko bi po ljudskim i bozanskim zakonima trebalo biti zastitnik i glava porodice,bio je idealan.Pronalazak skrivaca,tj.mene,bi znacilo nove modrice.A ni stare nisu imale vremena da zarastu...Svaki udarac je bio nova cigla u mom unutrasnjem zidu.Koji i danas postoji.Iza njega,jos uvek spava jedno neproziveno detinjstvo.Ma koliko godina imala,ono ce u mojoj dusi imati sigurno skloniste. Zato,kada zacutim,ucinim ti se miljama daleka,ne brini.Vraticu se...Otisla sam da napunim dzepove osmesima.Za novo sutra.Ako zakasnim,oprosti mi.Malo sam se zaigrala....