Blog title:

    Možda ćeš nekada zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapkaćeš u jednom mestu, tražeći način da se otrgneš od svega, dodješ do spasenja koje u tom trenutku nije poraz, već samo prosečnost zauvek udaljena od pobede.

Biće ti teško da se odbraniš od naleta onih koji čine sve da te privole da udišeš prašinu sa dna zajedno sa njima i budeš bezbrižan u toj prosečnosti. Ne staj, nemoj se povlačiti, razmisli, i kreni dalje, makar te ti koraci iz prašine vodili ka gorem, u blato, gde ti se na prvi pogled ne piše dobro.

 Biće jos gore, vući ćeš se, potonućeš do kolena. Pomislićeš da je kraj onog trenutka kada se kišne kapi obruse na tebe, ali hrabrost koju si ispoljio neće ostati ne nagradjena. Voda će sa tebe isprati blato i postaćeš čist kao izvorska voda, za razliku od njih koji će zauvek udisati prašinu prosečnosti.

 Postoje trenuci kada neprijatelje najednom poštujemo više nego prijatelje. Neprijatelj je iskren, od njega očekuješ napad, ali kada ti prijatelj probode nož u ledja, ne možes, a da ne shvatis, da iskrenost neprijatelja zavredjuje poštovanje, za razliku od prijatelja koji, nakon svega, predstavlja samo gorku kapljicu razočarenja za tebe, jer si ga smatrao onim sto on nikada nije, niti će ikada biti.

 Nekad verujem da u životu svako obećanje treba prihvatiti sa dozom sumnje, neverice, čak i kao laž, jer viteške karakteristike u svetu bez vitezova ne mogu postojati. Sve više mi se čini da danas ljudi olako daju obećanja, a još lakše ih ne ispunjavaju.
Verujem da je osnovni zadatak svakog od nas da ovaj svet načinimo boljim, po rečima iza kojih stojimo.

I na kraju, ako moram da padnem, potrudiću se da padnem na odskočnu dasku.