Blog title: MAŠTAONICA
Ah, što se ne zbiva u stvarnosi, čovek može da proživi u mašti i zapamti kao da se stvarno zbilo. Moja me mašta malopre odvela na Kalemegdan, desio se i taj veliki dan D. Konacno i taj susret oci u oci. Prošlo je mnogo vremena od prvih izmenjanih poruka, zbilo se mnogo toga dobrog i lošeg, pa opet dobrog, pa nanovo lošeg. Milion puta smo sahranjivali sve, pa nanovo vaskrsavali. Malo zbunjeni i mnogo uzbudjeni, seli smo na jednu klupu. Cutke..posle toliko ispisanih reci, odjednom ne znamo tu jednu jedinu, prvu..koju bi izgovorili, da najzad cujemo jedno drugom glas. A onda me zagrlio, sa obe ruke, tako snazno , kao da su svi iscekivani i zeljeni susreti ovog sveta, stali u taj jedan njegov. Poljubio me, u obraz, u nos, u kosu, u ruku. Zagnjurila sam lice u njegov vrat i najzad progovorila: " Nisam verovala da cu ikada docekati ovaj trenutak", "Ja sam znao da cu ga docekati", uzvratio je...ah..taj uvek sve zna, samo ne zna gde je supalj!!! Tako je to bilo u mojoj mašti ovog podneva, i malo me uzbudila pomisao ne sve to, zapravo mnogo me uzbudila..da sam morala..mislim, hm..zna on vec sta sam morala....